Полагањем венаца и цвећа на споменик палим борцима у ослободилачким ратовима и настрадалима у НАТО агресији 1999. године и свечаном академијом у Дому културе у Трстенику обележава се Дан општине Трстеник.
На свечаној академији уручују се захвалнице најуспешнијим јавним предузећима и истакнутим појединцима који својим радом и залагањем доприносе развоју и промоцији трстеничке општине.
Општинско такмичење рецитатора под називом "Песниче народа мог" одржава се сваке године у марту месецу у Већници Народног универзитета. На такмичењу учествују ученици свих основних и средњих школа са територије општине Трстеник подељени у три категорије: млађи, средњи и старији узраст.
Најбољи такмичари са општинског такмичења учествују на регионалној смотри (Александровац) и републичкој смотри рецитатора која се одржава у Ваљеву.
У Дому културе у Трстенику 26. јануара 2018. године у организацији Основне школе "Свети Сава" из Трстеника и Народног универзитета Трстеник одржана је Светосавска академија.
У Центру за културу се током целе године организују промоције књига свих издавача, књижевне вечери, сусрети писаца и дружења са писцима из земље и иностранства.
Први Јефимијини дани одржани су у порти манастира Љубостиња од 19. до 22. јуна 1971. године. Оргнизовала их је Заједница културе општине Трстеник у сарадњи са Радничким универзитетом „Ђуро Салај“ из Београда. Првог дана ове прве манифестације, у суботу 19. јуна у 20:30 часова у порти манастира Љубостиња, одиграна је историјска драма у стиховима - позоришна представа „Оливера“ (из Косовског триптиха) по тексту Петра Петровића Пеције, у извођењу Завичајног позоришта из Крушевца. Потом је, у недељу, 20. јуна, такође у порти манастира Љубостиња, изведен занимљив рецитал савремене поезије, где су своје стихове говориле наше познате песникиње Десанка Максимовић, Мира Алечковић, Весна Парун и Дара Секулић. У понедељак, 21. јуна, на програму је био концерт „66 девојака из Шапца“, а у уторак, 22. јуна, у Топољаку, пред многобројним грађанима и гостима, рецитовали су своје љубавне стихове еминентни југословенски песници Ристо Тошовић, Танасије Младеновић, Божидар Тимотијевић, Матија Бећковић, Брана Петровић, Вито Марковић, Драган Колунџија, Божидар Шујица, Радомир Андрић, Љубиша Ђидић и Александар Секулић.
У позоришној представи „Оливера“ представљен је један туробан и тежак тренутак српске историје, тренутак кад кнегиња Милица, после Косовског боја, одлучује да своју најмлађу кћер Оливеру уда за султана Бајазита, како би, бар на кратко, спасила Србију од турског ропства.
Манифестација „Јефимијини дани“ је 1972. преименована у „Дани песникиња и везиља“ и под тим именом је реализовала програм и 1973. године када је укинута као „национална и великосрпка“.
Под именом „Јефимијини дани“ манифестација је обновљена 1991. године када је поверена на организацију тадашњем Радничком универзитету. Са оснивањем Културно просветне заједнице, 1997. године, Јефимијини дани су дати на реалзиацију и организацију овој установи у култури. Културна просветна заједница је престала са радом 2012. године, и манифестација Јефимијини дани је враћена Народном универзитету на даље вођење и реализацију програмских активности.
Манифестацију од 1992. године прати часопис „Јефимија“ који престаје да излази 2011. године, након 21 броја, са укидањем Културно просветне заједнице. Од 2016. године манифестацију „Јефимијини дани“ прати годишњак Приношења чији су суиздавачи Народни универзитет Трстеник и Народна библиотека Јефимија.
Данас су Јефимијини дани манифестација који имају за циљ промоцију културног, историјског и духовног наслеђа личности и дела кнегиње Милице, монахиње Јефимије и манастира Љубостиње у корелацији са савременим књижевним, уметничким и научним стваралаштвом. У том смислу, циљне групе су научни радници и истраживачи, уметници, становништво општине Трстеник као и суседних општина, гости из Републике Србије и региона, али најпре и највише наша омладина и млади посетиоци и гости манифестације.
Манифестација последњих година има обогаћен програм, на њој учествују еминентна имена из света књижевности (како српске, тако и словенске), историјске науке, историје уметности и уметности, из света музике и позоришта.
Поводом 45 година од оснивања манифестације и поводом 610 година од смрти Кнегиње Милице (1405-2015), у манастиру Љубостиња је 2014. одржан научни скуп под називом „Кнегиња Милица – монахиња Евгенија и њено доба“. На скупу је учествовало преко десет доктора наука и магистара. Наредне 2015. године, објављен је истоимени зборник радова који представља прву публикацију у српској историографији која је у потпуности посвећена лику и делу кнегиње Милице. Идејни творац овог научног скупа је Јелена Вукчевић.
Центар за културу свojим рaдoм прoфилишe културни прoстoр грaдa и крoз свoje прoгрaмe oкупљa вeлики брoj млaдих људи, студeнaтa и ширe пoпулaциje свих гeнeрaциja кoje у тим прoгрaмимa прeпoзнajу прoстoр зa дoбру и квaлитeтну зaбaву. Крoз свoje прoгрaмe Центар за културу пружa млaдим људимa шaнсу зa aнгaжoвaњe, рaзвoj личних интeрeсoвaњa и aфирмaциjу у жeљeним oблaстимa клaсичнe и мoдeрнe умeтнoсти, oбрaзoвaњa и нaукe.
Центар за културу сaрaђуje сa брojним установама, oргaнизaциjaмa и пojeдинцимa у зeмљи и вaн њe, са амбасадом Француске, Немачке, Русије, Венецуеле и рaди нa рaзмeни програма из области културе и уметности.
Поред редовних активности, Центар за културу Народног универзитета Трстеник спроводи и активности праћења конкурса Министарства културе и информисања, осталих министарстава, разних домаћих и страних фондација и осталих донатора из области културе и образовања, као и из осталих области у којима би Народни универзитет могао узети учешћа (изнајмљивањем простора или опреме, људским капацитетима и слично).
Центар за културу, као покровитељ свих манифестација које се реализују на територији Трстеник, сарађује са свим културно – уметничким друштвима и удружењима грађана из области образовања, културе и уметности која делују на територији општине Трстеник и пружа подршку у виду:
помоћи приликом осмишљавања и писања предлога пројеката,
помоћи приликом попуњавања образаца, извештаја и прикупљање неопходне документације за конкурс,
радионица и едукација о додатним изворима и начинима финасирања цивилног сектора,
пружања техничке подршке удружењима грађана у реализацији пројетних активности.
Аматерско позориште 2010. године званично улази у састав Центра за културу Народног универзитета Трстеник, када се оснива и Уметнички савет позоришта.
Након највећих успеха позоришта на сценама широм земље, 2014. године формира се и Сцена младих Аматерског позоришта, a 2017. успоставља се и Дечја сцена аматерског позоришта..
Аматерско позориште играло је велики број домаћих и страних класика, као и представе модерног сензибилитета које су освојиле запажене награде:
ХАМЛЕТ У СЕЛУ МРДУША ДОЊА, И. Брешан, режија Момир Брадић
ПРОТУВЕ ПИЈУ ЧАЈ, Д. Михајловић, режија Бранислава Стефановић
ИДЕМ У ЛОВ, Ж. Фејдо, режија Бојан Вељовић
ПРОФЕСИОНАЛАЦ, ТУЖНА КОМЕДИЈА ПО ЛУКИ, Д. Ковачевић, режијa Фуад Табучић
ТРЕНУТНО НА РЕПЕРТОАРУ
НЕБЕСКЕ ШАЈКАЧЕ, Милосав Буца Мирковић (по мотивима "Балада са Зејтинлика"), сценска адаптација и режија Милош Милошевић Шика
Аматерско ствараластво у општини Трстеник има за циљ да утице на рад и неговање културне, материјалне и нематеријалне баштине којом наш крај обилује.Такође има за циљ образовно васпитни рад са младима и развој културног понашања, њихово окупљање и дружење, оживљавање сеоских домова културе и очување традиције нашег народа.
На територији општине Трстеник ради и ствара десет културно – уметничких друштава, како градских тако и сеоских. Окупљају око хиљаду активних чланова , играча, певача, инструменталиста и глумаца.
Поред културно – уметничких друштава, Народни универзитет сарађује и са великим бројем удружења и органицација које се у оквиру аматеризма баве културом. Међу њима су удружења певача, сликара, песника, писаца, глумаца...
Биоскоп у Трстенику је један од ретких биоскопа који ради без прекида још од 1977. године када је и саграђен.
Приказом различитих филмских жанрова (акције, драме, комедије, трилера, научне фантастике, документарног филма…) биоскоп се труди да филмски програм буде што разноврснији, како би задовољио критеријуме посетилаца и њихова интересовања за одређени филмски жанр. На великом платну биоскопа могу се погледати филмови домаће и иностране производње.
Биоскоп се брине и о најмлађим посетиоцима па се специјално за њих бирају и приказују филмови прилагођеним њиховом узрасту.
Старија и нова издања филмова, као и премијере актуелних филмова које су највише пропраћене од стране посетилаца, али и медија могу се видети у биоскопу у Трстенику.
Сарадња са MOBIL 3D CINEMA омогућава Вам да погледате најновије 3D филмове у свом граду.
Делатност ликовне културе при центру за културу Народног универзитета у Трстенику од самог оснивања заузима кључно место у реализовању уметничких програма и носилац је програмских делатности и развоја културе на нивоу општине Трстеник.
Данас је ништа мање него у прошлости развоја саме установе неизоставно важан елемент у креирању културних садржаја и дистрибуирању уметничких програма нашем становништву.
И поред потребе о очувању уметничких дела која припадају збирци Народног универзитета у Трстенику, важна је и стална брига о ликовној култури и делатности у целини као и старање о могућностима њеног унапређења. Акценат је свакако на Ликовном салону који се континуирано од самог почетка активно бави савременом ликовном/визуелном уметношћу кроз изложбену делатност, заштиту нематеријалних културних добара и издавачку делатност.
И поред своје основне потребе за презентовањем ликовног стваралаштва као и самих аутора публици, учествује у испитивању потреба средине за новим и савременим ликовним садржајима и сарађује са другим установама и културним чиниоцима територији Републике Србије и шире. Такође ради на пројектима наменске, функционалне и уметничке вредности као и сусрете са уметницима, критичарима, новинарима и другим личностима из области ликовне културе и уметности. Осим изложби професионалних ликовних стваралаца који су кроз ликовни салон годинама уназад презентовали своје стваралаштво, ништа мање важан задатак јесте свакако рад на едукацији и развијању аматерског ликовног стваралаштва као и сарадња и помоћ у реализацији сличних програма у музејској збирци при Народном универзитету Трстеник. Велика пажња се посвећује и младим уметницима који кроз конкурс, али и по позиву имају прилике да своје стваралаштво изложе и покажу трстеничкој публици. Осим тога постоји и добра сарадња са омладинским организацијама и невладиним сектором којима је приоритет и усмерење култура, уметност и мобилност младих. У оквиру ликовне делатности такође се годинама реализују ликовне колоније,разне конференције као и презентације средњих уметничких школа и Академија. Резултати рада огледају се у томе да Трстеничка општина према броју становника има велики број дипломираних ликовних стваралаца чланова удружења ликовних уметника Србије. За квалитет ликовног програма поред уредника неизоставно је задужен и уметнички савет галерије који је састављен од стручњака и афирмисаних уметника и који расписује конкурс за излагачку сезону у ликовном салону. Ликовна култура је огледало визуелног идентитета Народног универзитета Трстеник а Ликовни салон се поред јаке конкуренције својим разноврсним програмом издваја и сигурно да заузима важно место на културној мапи Републике Србије.
Музички програм је веома разноврстан – од концерата класичне музике, етно музике, наступа КУД-ова, до рок-блуз и џез свирки, уз наступе најпознатијих музичара.